Dnevne potrebe vode zavise od više faktora: klime, navika u ishrani, fizičkih aktivnosti i sl. Pod odgovarajućim unošenjem vode se podrazumeva ona količina vode koja omogućuje izlučivanje od 1200 do 1500 ml urina na dan.
U letnjem periodu unošenje vode se mora povećati zbog dnevnih temperatura.
Dobar način prepoznavanja odgovarajućeg unosa vode je boja urina. Ako je boja tamno žuta, unos vode je nedovoljan.
Voda kao osnovni konstruktivni element svakog organizma čini približno 60% telesne mase muškarca, dok je nešto manje zastupljena kod žena. Količina vode u organizmu ne zavisi samo od pola, već i od uzrasta. Novorođena beba ima oko 80% vode u svom organizmu. Kod odraslih osoba, procenat vode u organizmu se smanjuje za, u proseku jedan kilogram na svakih deset godina života. Uloga vode je višestruka. Ona učestvuje u svim metaboličkim procesima u organizmu, služi kao nosilac nutritienata i produkata metaboličke razgradnje, kao medijum za hemijske reakcije održava ćelije i učestvuje u regulaciji telesne temperature.
Prema procenama SZO, oko 1,3 milijarde ljudi, od čega više od sto miliona samo u Evropi, nema dovoljno vode za piće. Veruje se da je 80% svih bolesti na posredan ili neposredan način povezano sa kvalitetom vode. Oboljenja izazvana nedostatkom ili upotrebom nekvalitetne vode svake godine u nerazvijenim zemljama prouzrokuju smrt četiri miliona dece.
Mikrobiološki agensi i toksične materije se unose preko vode za piće ili namirnica putem pranja ili zalivanja kontaminiranom vodom.
Iz svega prethodno rečenog, jasno je da je ključ zdravlja, dugovečnosti i kvaliteta života, zdrav način ishrane. Kada o tome govorimo, onda tu podrazumevamo izbalansirane obroke i zastupljenost svih namirnica koje će zadovoljiti sve energetske potrebe organizma uz adekvatan izbor namirnica.
Kako bi bili sigurni da je sam način ishrane u službi zdravlja, čak i kada postoji želja za njegovim korigovanjem, a da bi se izbegle greške koje potencijalno mogu ugroziti zdravlje, od izuzetne važnosti je konsultovati specijalistu higijene ishrane, koliko god to, možda, previše zvučalo!
Anoreksija se sa vremenom može preokrenuti u drugi oblik poremećaja ishrane, u bulimiju.
Bulimiju karakteriše čest napadi prejedanja što je praćeno kompenzatornim ponašanjem kao i stalnom opsednutošću izgledom i telesnom težinom. Kompenzatorno ponašanje podrazumeva namerno izazvano povraćanje, restrikciju hrane ali i zloupotrebu laksativa i diuretika.
I ovaj oblik poremećaja ishrane se predominantno javlja kod mladih žena.
Za razliku od gojaznosti drugu krajnost poremećaja ishrane predstavlja anoreksija.
Anoreksija je preterana mršavost koju karakterišu restriktivna, nepravilna i nezdrava dijeta koje izazivaju gubitak telesne težine za 25% od početne. Predstavlja opsednutost mršavošću kojoj se ne nazire kraj.
Tolika opsednutost mršavošću i fizičkim izgledom nastaje usled identifikacije mladih žena sa prelepim svetskim modelima koji vrebaju sa malih ekrana i modnih časopisa, a sa kojima se identifikuju.
Međutim gubitak telesne težine ne vodi zadovoljstvu već daljoj restrikciji ishrane i postavljanju sve strožih zahteva u smislu intenzivne fizičke aktivnosti. Tada počinju da se javljaju fizički i mentalni znaci gladovanja. Razvijaju se depresija i apatija.
Koliko je anoreksija kao vid poremećaja ishrane i ponašanja značajna govori i podatak da je na svetskim modnim revijama zabranjeno angažovanje modela ispod određene telesne težine.
Gojaznost poslednjih godina predstavlja sve veći zdravstveni problem i kao takav je predmet interesovanja stručnjaka. Međutim i pored sprovođenja mnogobrojnih mera prevencije, gojaznost ne samo da je u porastu već preti da preraste u epidemiju svetskih razmera. Naročito zabrinjava sve učestalija pojava gojaznosti kod dece i omladine.
Gojaznost nije više samo estetski problem već ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i uslovljava nastanak mnogobrojnih bolesti i predstavlja faktor rizika koji bitno umanjuje kvalitet života.
U nastanku gojaznosti pored genetskih činilaca, značajnu ulogu ima i sedeći način života, fizička neaktivnost, brza hrana i nepravilna ishrana kao i kulturalni činioci. S toga je neophodno da svaka država ima dobro osmišljen plan i da izgradi strategiju za borbu protiv ove savremene bolesti, a pre svega treba raditi na edukaciji stanovništva i podizanju svesti ljudi o opasnostima koja gojaznost nosi.
S tim u skladu od velike je važnosti ukazivati na značaj navika u ishrani i na značaj fizičke aktivnosti, a sve to u cilju promocije zdravog i kvalitetnijeg života.
Krsna slava je proslavljanje uspomene svetitelja na čiji dan su se krstili naši preci. To je veličanstven izraz pravoslavne vere duboko usađene u našoj sprskoj narodnoj duši. Srpski narod se nije krstio po naređenju nekog vladara neke države kao što je to slučaj sa drugim narodima već svojom slobodnom voljom. Tim činom su postali pravoslavni hrišćani. Krsna slava je vazana za najznačajniji dan u životu naših predaka a danas je taj dan, naš duhovni dan. Činjenice govore da samo Srbi imaju krsnu slavu pod odlučujućim uticajem Svetog Save i Svetosavske crkve od 13-og veka.