Zdrava hrana

Za razliku od gojaznosti drugu krajnost poremećaja ishrane predstavlja anoreksija.

Anoreksija je preterana mršavost koju karakterišu restriktivna, nepravilna i nezdrava dijeta koje izazivaju gubitak telesne težine za 25% od početne. Predstavlja opsednutost mršavošću kojoj se ne nazire kraj.

Tolika opsednutost mršavošću i fizičkim izgledom nastaje usled identifikacije mladih žena sa prelepim svetskim modelima koji vrebaju sa malih ekrana i modnih časopisa, a sa kojima se identifikuju.

Međutim gubitak telesne težine ne vodi zadovoljstvu već daljoj restrikciji ishrane i postavljanju sve strožih zahteva u smislu intenzivne fizičke aktivnosti. Tada počinju da se javljaju fizički i mentalni znaci gladovanja. Razvijaju se depresija i apatija.

Koliko je anoreksija kao vid poremećaja ishrane i ponašanja značajna govori i podatak da je na svetskim modnim revijama zabranjeno angažovanje modela ispod određene telesne težine.

Gojaznost poslednjih godina predstavlja sve veći zdravstveni problem i kao takav je predmet interesovanja stručnjaka. Međutim i pored sprovođenja mnogobrojnih mera prevencije, gojaznost ne samo da je u porastu već preti da preraste u epidemiju svetskih razmera. Naročito zabrinjava sve učestalija pojava gojaznosti kod dece i omladine.

Gojaznost nije više samo estetski problem već ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i uslovljava nastanak mnogobrojnih bolesti i predstavlja faktor rizika koji bitno umanjuje kvalitet života.

U nastanku gojaznosti pored genetskih činilaca, značajnu ulogu ima i sedeći način života, fizička neaktivnost, brza hrana i nepravilna ishrana kao i kulturalni činioci. S toga je neophodno da svaka država ima dobro osmišljen plan i da izgradi strategiju za borbu protiv ove savremene bolesti, a pre svega treba raditi na edukaciji stanovništva i podizanju svesti ljudi o opasnostima koja gojaznost nosi.

S tim u skladu od velike je važnosti ukazivati na značaj navika u ishrani i na značaj fizičke aktivnosti, a sve to u cilju promocije zdravog i kvalitetnijeg života.